Драган Вујичић на Семинару Међународног евероазијског покрета
ТЕЛЕОЛОШКА И ТЕОЛОШКА СМРТ ЗАПАДА
Има једна реченица у "Меомарима о Хадријану" у роману Маргарет Јурсенар када она у име римског владара пише усвојеном унуку (Марку Аурелију):
"Почињем да разазнајем профил своје смрти."
Укратко, баш то се управо догађа Атлантском братству у крви!
"Мемоари о Хадријану" су ремек дело европске књижевности из половине прошлог века и књига која говори о античком времену када се више није веровало у римске богове, него у хришћанство, а оно још није било успостављено.
Јурсенар је сликајући то време "претресала" прву половину прошлог века, тачније, рађање нове епохе са свим ломовима у Другом светском рату и после њега.
Ми данас, уважена господо, живимо у историјски идентичним временима.
"Разазнајмо профил" смрти времена које је трајало најмање 80 година, а које нашим земљама и народима у својој завршници није донело ништа добро.
И, наравно, апсолутно је тачна изрека како је човеку "најтеже гледати у сунце и у смрт".
Сунце, мада је извор нашег живота и рађања свега у природи, није пријатно зеницама наших очију.
Свет који се родио у 2022. стварно је настао у страшним мукама и у крви 500.000 људи у Украјини, у рату који није смео да се догоди и не би се ни десио да умирућа империја није тако хтела.
Умирање империје у крви јесте рађање новог света!
Са друге стране, ничег нема лепог у смрти.
Смрт је естетски веома неуредна ствар са много непријатних слика, мириса и боја! Гледамо је у очи.
И зато, морам то да кажем, (мада то није тема скупа), најружнија сцена коју сам гледао у последње време је она када је у Њујорку прошле недеље украјински председник дочекан као холивудска звезда уз махање и плакање, очигледно за филмски сет намештене публике.
Дубоко се надам да и у Америци не живе људи који заиста мисле да треба да аплаудирају човеку који је своју земљу претворио у крваву мочвару и да је то што сам гледао само Холивудски хорор.
Када је реч о Санкцијама :
Санкције мојој земљи СР Југославији уведене су 30. маја 1992.
Нажалост, српски социолози, демографи и други људи који су то морали да ураде никада нису извели рачуницу колико људи је убијено међу нама од последица недостатка лекова, тровања после бомбардовања великих индустријских комплекса, несрећног осиромашеног уранијума.
Мрља на образу српске науке је огромна и тзв.интелектуалци су још једном показали да не залсужују народ "какав их је задесио".
УБИЈАЊЕ И ИЗГЛАДЊИВАЊЕ КАО ТЕЛЕОЛОГИЈА
Американци су проценили резултате санкција и бомбардовања које су приредили народима Блиског истока и Северне Африке.
Студија Универзитета Браун о жртвама у америчком рату против тероризма од 2001.на Биском истоку говори о најмање 4,5 милиона људи који су умрли од последица америчких ратова који су беснели широм Северне Африке и Блиског истока.
Према прошле године објављеном ревидираном истраживању пројекта Costs of Var на Институту, Вотсон Универзитета Универзитета Браун, конзервативно је процењено да је за 20 година било 3,6 милиона индиректних смртних случајева од наметнутих ратова које су се догодиле због економског колапса, не, уништавањем јавних здравствених установа, загађењем животне средине и насиљем који се понавља.
Том броју се додаје 906.000 до 937.000 погинулих као директна последица кинетичког сукоба у Авганистану, Ираку, Пакистану, Сирији, Јемену, Либији и Сомалији.
И овде иду речи Мадлен Олбрајт: "Смрт 500.000 ирачке деце била је вредна рата у Заливу!"
https://www.newsweek.com/watch-madeleine-albright-saying-iraqi-kids-deaths-worth-it-resurfaces-1691193
Уважена господо!
Овај говор није дијтриба о новом времену, нити као Јеремију над трагичној прошлости многих народа укључујући и мој.
Нашим народима из Кубе,Венецуеле,Ирана,Ирака,Русије,Северне Кореје,Кине,Србије лакше је него другима да гледају "у сунце и у смрт" из болних историјски разлога.
Када је прошле недеље опет у УН амбасадор Индије затражио да ова велика земље заузме припадајуће место у СБ УН, сетио сам се можда највеће трагедије икада приређене неком народу, гологоте коју су прошли Индијци с краја претпрошлог и почетком прошлог века.
Наиме, британски часопис за политику Врлд диволопмент журнал објавио је почетком 2022. велику рецензирану научну студију Џејсон Хикела и и Дилана Саливена која је открила да је британски колонијализам довео до приближно 165 милиона смртних случајева у Индији од 1880. до 1920. године, док је украо најмање 45 билиона долара богатства из земље. У том периоду Индија је имала далеко мање становника него данас. То је био врхунац назови Цивилизације која сада умире а од 1920. други народи један са друге стране Атлантика, а други из срца Европе су покушаали да превазиђу Енглезе и њихове назови домете и ево 100 година касније и томе се види крај.
https://english.almayadeen.net/news/politics/british-empire-killed-165-million-indians-in-40-years:-study
https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/13563467.2021.1899153
Систематско убијање Индијаца, да подсетимо, обављено је мимо Мејн стрима историје и не укључује још десетине милиона њих који су умрли у глади коју је изазвало Британско царство", на пример језиве глади у Бенгалу 1943. године, када је, "процењује се око 3 милиона умрло, док је британска влада извозила храну притом Бенгалу забранивши увоз житарица".
Овај помор није био резултат природних узрока него производ политике британског премијера Винстона Черчила.
Глобални капиталистички систем заснован на европским империјалним геноцидима је завршен и створен је нови поредак.
Око 500.000 украјинских смрти било је језеро крви која је прелила препун океан страдања човека.
И украјинске и руске жртве у овом рату пале су у одвратном ритуалу окултног жртвовања људи од стране Глобалног капитализма.
Сергеј Лавров, руски шеф дипломатије, на почетку рата у Украјини, рекао је реченицу која се показала пророчком када је упоредио тзв. евроатланско братство са фатално рањеном аждајом која се спрема да уђе у своју пећину да умре. Овај дипломата је предвидео и да ће рањена звер покушати, док год има снаге у себи, да помахниталим репом нанесе још много зла.
Један други Американац који нажалост није оставио своје право име на Порталу "Мун оф Алабама" описао је "смрт аждаје" кроз Коблер Росов модел умирања у пет фаза. Коблер-Рос је иначе била швајцарско-амерички психолог чија је књига "Сусрет са смрћу" осамдесетих била веома популарна и у нашој земљи.
Тај модел туге описује људски механизам суочавања са екстремно тешким ситуацијама у којим се човек нађе када му се саопшти вест да је терминално болестан:
Прва фаза је порицање: "Не, не ја, то не може бити истина
У следећој фази то је љутња и неконтролисани бес: "Зашто ја? И зашто то мене да погоди?"
Онда иде покушај одлагања смрти "добрим понашањем" - престаћу да пушим или пазићу на исхрану!
Четврта фаза је депресија - када човек реагују на своју болест и припрема се за смрт
На крају је прихватање - "Последњи одмор пре дугог путовања"
Амерички геополитичар и писац Гордон Хан отишао је и даље у анализи краја владавине дела света који никад није требао да влада.
Он, рецимо, пише како је рат у Украјини добрим делом резултат и озбиљних стратешко-историјских и озбиљних историјско-стратешких погрешних процена Запада на крају Хладног рата.
Према Хану, стратешке грешке су биле уграђене у филозофију историје западне цивилизације која је убедила себе у своју есхатолошки прогресивну улогу у историји дефинишући је чисто западним терминима који нису случајно засновани на интересима Запада.
-Уместо да развој људске историје види као кружни, Запад га види као линеаран и прогресиван. Смисао - укорењен у хришћанској есхатологији Антихриста, апокалипсе, Христовог другог доласка, спасења човечанства и доласка Небеског Царства на крају времена - јесте да историја иде ка одређеном закључку или исходу.
...Не желећи да буду губитници у надметању и не мање орјентисани на себе од других, западњаци природно предвиђају крај историје у којем западни модел, који је на правој страни историје, тријумфује на њеном крају. Оне силе које стоје на путу ове крајње тачке су природно на "погрешној страни историје" и "злу".
Исти аутор, сем што осветљава крај "западне телеологије", пише и о крају Теологије поретка на заласку.
...Запад, сам по себи, није тај који покреће историју, већ његови цивилизацијски елементи: индивидуалне слободе; државна или, где је могуће, чак и демократска власт; и слободне тржишне економије или капитализма-вели овај аутор и додаје.
"Крај историје и последњи човек" Френсиса Фукујаме изложио је аргумент да после Хладног рата и колапса совјетске комунистичке империје, капиталистички републиканизам је био последња идеологија или модел.
Западне "демократије" су тобоже водиле борбу за разбијање фашизма у Немачкој, Италији, Јапану и, како се често заборавља, у источној Европи 1940-их.
Они су тада садржали и надмашили другу идеологију изазивача, комунизам,.
Ова Фукојамина фантазија је само потврдила есхатологију Запада у погледу правца и коначног краја историје.
ОБИЧНИ ЉУДИ ВИДЕ ЈАСНИЈЕ
Мада, разлози за обрушавање лажне империје у очима обичног човека су јаснији него из пера "геополитичара" и политичара.
Код велике већине људи на планети два и два су увек четири а не пет - без обзира на сву хитност ургентности и Правило само за ту прилику!
Народи редом,не могу више да издрже пресију индустрије ратова и лажи који им се диктирају и у које наводно треба да верују.
Да подсетим,савремено међународно право настало је на Хашкој конференцији (1899). Конференцију се сазвао последњи руски цар Николај II. Учествовало је 27 држава. Била је посвећена "тражењу најефикаснијих средстава да се свим народима обезбеде добробити стварног и трајног мира". Трајало је 72 дана.
Ова конференција је увела две иновације:
Правну једнакост између држава, ма какве оне биле;
Трагање за компромисом и једногласним гласањем као извором легитимитета.
Постоји фундаментална некомпатибилност између међународног права, које је настало на Хашкој конференцији 1899. и англосаксонског права:
Међународно право је позитивна конвенција. Једногласно се разрађује. Односно, прихвата га свако од оних који га примењују. Напротив, англосаксонско право је засновано на обичају.
Стога ,увек стоји иза еволуције света и привилегије оних који су њиме доминирали од када смо према Енглезима, сви постали од мајмуна.
Од 1993. западњаци су почели да замењују, један по један, међународне уговоре да би их преписали у англосаксонско право. Медлин Олбрајт, која је тада представљала Сједињене Државе под председником Билом Клинтоном у Савету безбедности УН прва је вежбала на мојој земљи.
Банално је и истинито да смо њену породицу оца Јозефа и њу саму ми Срби спашавали и крили када су Немци ушли у њену замљу а њен отац остао у Београду као дипломата из Прага. Из Србије је отишла у Америку да би се вратила да наноси зло мом народу.
Такозвани међународни поредак заснован на правилима-односно та збирка лажи,лицемерја и хипокризије у основи је систем правила у којем Сједињене Државе постављају и арбитрарно одлучују да ли се страна држава придржава или не поштује.
Ова "правила" су дизајнирана да промовишу интересе САД на рачун других.
ДА СВИ ШТИТЕ АМЕРИЧКЕ ВРЕДНОСТИ
Шта је правило?
Према дефиницији:
Реч је о "меродавном, прописаном упутству за понашање, посебно о једном од прописа који регулишу поступак у законодавном телу или пропису који се придржавају играчи у игри, спорту или такмичењу".
У теорији, правило би требало да важи за све.
Када погледамо такозвана међународна правила за промовисање глобалног поретка, појављује се сасвим другачија слика. У суштини говоримо о међународном казину и Сједињене Државе се традиционално понашају као покварени дилер који се стара да пријатељи казина победе.
Ранд корпорација има своју дефиницију "Поретка правила".
Они пишу:
Изградња међународног поретка је формални програм америчке спољне политике најмање од 1940-их и аспиративни циљ од оснивања нације. Према његовим архитектима после Другог светског рата, међународни поредак штити вредности САД одржавајући окружење у којем идеали слободног и демократског друштва - попут оног у Сједињеним Државама - могу цветати. Сједињене Државе су користиле и моћ и идеалистичке идеје о заједничким интересима да би осигурале поредак заснован на правилима.
У том смислу, користила је и тврду и меку моћ да изгради поредак-каже се.
И томе је крај
У Москви су се 21. марта 2023. године руски и кинески председници Владимир Путин и Си Ђинпинг договорили о заједничкој стратегији за обезбеђивање тријумфа међународног права. У њиховим умовима, то је ни више ни мање него демонтирање свега што су постигле Медлин Олбрајт или Кондолиза Рајс.
Државе Г7 које је Џејк Саливан недавно назвао "управним одбором слободног света"-то више нису.
Али, наравно, они неће одустати.
Једноставно то њихово возило историје нема рикверц без обзира што им разум говори да су у криву.
Прошле недеље, државни секретар САД Блинкен, у говору на Универзитету Џонс Хопкинс, отворено је рекао да запад не одустаје ни од своје Телологије,ни Теологије и ни болесног есхатолошког разумевања 21 века.
-Оно са чиме се [суочавамо] није тест постхладноратовског поретка. То је крај
"кључни тренутак у историји". Земље и грађани данас губе веру у међународни економски поредак - њихово самопоуздање нарушено системским недостацима.
Што дуже ови диспаритети трају, то више неповерења и разочарања подстичу код људи који осећају систем их не третира поштено.
Блинкен даље самоубилачки тврди:
"САД воде у овом кључном периоду са позиције снаге."
Једна ера се завршава, нова почиње. Морамо деловати, и деловати одлучно.
Морамо да живимо историју унапред. Морамо ставити руку на кормило историје..
..."Ниједна нација на Земљи нема већи капацитет да мобилише друге у заједничком циљу. Зато што наш стални напор... омогућава нам да поправимо своје недостатке и обновимо нашу демократију изнутра. И зато што наша визија за будућност - свет који је отворен, слободан, просперитетан и безбедан - није само Америка, већ трајна тежња људи у свакој нацији на сваком континенту" .
Блинкенове речи звуче надреално и језиво:
"Ово радимо кроз оно што ја волим да зовем дипломатска променљива геометрија. Ускладили смо многе земље у наметању невиђеног скупа санкција, контроле извоза и других економских трошкова Русији".
И даље цитирање говора заиста нема смисла.
Comentários